Tehnološki Trendovi

Digitalna transformacija javnog sektora predstavlja jedan od ključnih elemenata modernizacije države i unapređenja kvaliteta usluga koje pruža građanima i privredi. U poslednjih nekoliko godina, Srbija je ostvarila značajan napredak u ovoj oblasti, implementirajući brojne projekte digitalizacije i razvijajući sveobuhvatni sistem elektronske uprave. U ovom članku analiziramo dosadašnja dostignuća, trenutno stanje, izazove i buduće planove digitalne transformacije javnog sektora u Srbiji.

Razvoj e-uprave u Srbiji

Sistematičan pristup razvoju elektronske uprave u Srbiji počeo je 2010. godine sa usvajanjem Strategije razvoja elektronske uprave, ali je značajno ubrzanje došlo nakon 2017. godine sa formiranjem Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE) i usvajanjem novog Zakona o elektronskoj upravi.

Ključne faze razvoja e-uprave u Srbiji uključuju:

• 2010-2015 - Postavljanje zakonodavnog okvira i razvoj početnih elektronskih servisa
• 2016-2020 - Intenzivan razvoj infrastrukture i uspostavljanje centralnog Portala eUprava
• 2021-2024 - Proširenje spektra elektronskih usluga, razvoj mobilnih aplikacija i povezivanje različitih državnih registara

Ključni projekti i dostignuća

Portal eUprava

Centralna tačka pristupa elektronskim uslugama države je Portal eUprava (euprava.gov.rs), koji objedinjuje više od 900 elektronskih usluga iz različitih oblasti. Prema podacima iz prvog kvartala 2024. godine, portal ima preko 1,5 miliona registrovanih korisnika i mesečno obradi više od 300.000 zahteva.

Najkorišćenije usluge na portalu uključuju:

• Zakazivanje termina za izdavanje ličnih dokumenata
• Prijava rođenja deteta ("Bebo, dobrodošla na svet")
• Elektronsko podnošenje poreskih prijava
• Registracija vozila
• Izdavanje različitih uverenja i dokumenata

Elektronski identitet i potpis

Razvoj sistema za elektronsku identifikaciju i autentikaciju građana bio je ključan preduslov za širenje elektronskih usluga. Trenutno, građani Srbije mogu koristiti nekoliko sredstava elektronske identifikacije:

• Kvalifikovani elektronski sertifikat - Najviši nivo sigurnosti, izdaje se na smart karticama ili drugim nosačima
• Dvofaktorska autentikacija - Kombinacija korisničkog imena/lozinke i jednokratne lozinke putem SMS-a
• Mobilna aplikacija ConsentID - Omogućava jednostavniju autentikaciju na e-servisima

Do danas je izdato više od 700.000 kvalifikovanih elektronskih sertifikata, što predstavlja značajan porast u odnosu na period pre 2020. godine.

Povezivanje državnih registara

Jedan od najvažnijih projekata je uspostavljanje jedinstvene Servisne magistrale organa (Government Service Bus), koja omogućava razmenu podataka između različitih državnih institucija. Ovo eliminuje potrebu da građani donose dokumenta koja država već poseduje ("Stop birokratiji").

Ključni povezani registri uključuju:

• Centralni registar stanovništva
• Registar privrednih subjekata
• Matične knjige
• Katastar nepokretnosti
• Poreska evidencija

Digitalizacija zdravstva

Značajan napredak ostvaren je i u digitalizaciji zdravstvenog sistema kroz nekoliko ključnih projekata:

• E-recept - Sistem koji omogućava elektronsko propisivanje i izdavanje lekova
• E-karton - Elektronski zdravstveni karton dostupan svim zdravstvenim ustanovama
• "Moj doktor" - Aplikacija za zakazivanje pregleda i komunikaciju sa lekarima
• E-Covid sertifikat - Elektronski dokaz o vakcinaciji ili testiranju

Prema podacima Ministarstva zdravlja, preko 95% recepata se sada izdaje elektronski, što je dovelo do značajnog smanjenja administrativnog opterećenja i grešaka.

Obrazovni informacioni sistemi

U oblasti obrazovanja, razvijeno je nekoliko informacionih sistema koji unapređuju upravljanje obrazovnim procesom:

• esDnevnik - Elektronski dnevnik koji koristi više od 95% škola u Srbiji
• Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) - Objedinjeni sistem podataka o učenicima, nastavnicima i školama
• Platforma za online učenje "Moja škola" - Razvijena tokom pandemije COVID-19

Izazovi u implementaciji

Uprkos značajnom napretku, digitalna transformacija javnog sektora u Srbiji suočava se sa nekoliko izazova:

Digitalni jaz

Jedan od ključnih izazova je različit nivo digitalne pismenosti među građanima i dostupnost interneta, posebno u ruralnim područjima i među starijim stanovništvom. Prema istraživanju iz 2023. godine:

• 81% domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu (96% u urbanim i 69% u ruralnim područjima)
• Oko 35% građana starijih od 55 godina nikada nije koristilo internet
• Samo 28% građana je koristilo neki oblik elektronskih usluga države u prethodnoj godini

Organizacioni i kadrovski izazovi

Transformacija tradicionalnih administrativnih procesa u digitalne zahteva značajne organizacione promene i nove veštine zaposlenih:

• Nedostatak IT stručnjaka u javnom sektoru zbog konkurencije privatnog sektora
• Otpor prema promenama unutar državne administracije
• Potreba za kontinuiranom obukom službenika

Tehnički izazovi

Tehničke prepreke uključuju:

• Zastarela IT infrastruktura u nekim delovima javnog sektora
• Izazovi u povezivanju i interoperabilnosti različitih informacionih sistema
• Pitanja sajber bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti

Pravni okvir

Iako je zakonodavni okvir značajno unapređen, i dalje postoje izazovi:

• Potreba za ažuriranjem propisa koji zahtevaju fizičko prisustvo ili papirnu dokumentaciju
• Usklađivanje sa EU regulativom u procesu pridruživanja
• Razvoj pravnog okvira za nove tehnologije poput veštačke inteligencije i blockchain-a u javnoj upravi

Primeri uspešnih implementacija

Nekoliko projekata se posebno ističe po uspešnosti i uticaju na kvalitet usluga:

Projekat "Bebo, dobrodošla na svet"

Ovaj projekat omogućava roditeljima da u porodilištu, na jednom mestu, obave sve administrativne procedure vezane za rođenje deteta. Sistem automatski registruje dete u matičnu knjigu rođenih, prijavljuje prebivalište, zdravstveno osiguranje i podnosi zahtev za roditeljski dodatak. Ovo je smanjilo broj potrebnih poseta različitim institucijama sa 7 na 1 i vreme potrebno za obavljanje ovih procedura sa 5-7 dana na samo 15 minuta.

Elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola

Implementiran 2016. godine, ovaj sistem je transformisao proces izdavanja građevinskih dozvola iz komplikovanog papirnog procesa koji je trajao mesecima u potpuno elektronski postupak koji se završava u roku od 5-28 dana. Ovo je dovelo do značajnog unapređenja pozicije Srbije na Doing Business listi Svetske banke u kategoriji izdavanja građevinskih dozvola (sa 186. na 9. mesto).

Elektronsko podnošenje poreskih prijava

Sistem ePorezi omogućava elektronsko podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza. Prema podacima Poreske uprave, preko 98% poreskih prijava za PDV i 100% prijava za porez na dobit se podnosi elektronskim putem, što je značajno smanjilo administrativno opterećenje za privredu.

Planovi za budući razvoj

Strategija razvoja informacionog društva i elektronske uprave do 2026. godine predviđa nekoliko ključnih pravaca razvoja:

1. Proširenje spektra elektronskih usluga - Cilj je da do 2026. godine najmanje 90% svih javnih usluga bude dostupno i elektronskim putem.
2. Razvoj mobilne e-uprave - Kreiranje mobilnih aplikacija za pristup najkorišćenijim uslugama.
3. Implementacija principa "samo jednom" - Građani i privreda podatke državi dostavljaju samo jednom, a institucije ih razmenjuju elektronskim putem.
4. Implementacija veštačke inteligencije - Primena AI u analizi velikih količina podataka, poboljšanju usluga i optimizaciji procesa.
5. Unapređenje digitalne infrastrukture - Razvoj državnog Data centra, cloud infrastrukture i mreže posebne namene.
6. Povećanje digitalne pismenosti - Programi obuke za građane i službenike javne uprave.

Konkretni projekti u pripremi uključuju:

• E-inspektor - Jedinstveni informacioni sistem za sve inspekcijske službe
• Digitalni identitet - Nacionalna šema elektronske identifikacije
• Pametni gradovi - Podrška razvoju lokalnih inicijativa pametnih gradova
• Open Data - Proširenje platforme otvorenih podataka i podsticanje njihovog korišćenja